Danas je bio lijep dan.

Except for Lunch. Baš sam htjela jesti u Running Sushi Restaurant… i sudeći po Googlu, Sushi Circle je jako jako dobar. Krivo. Najgore sushi iskustvo ever. Note 5.

No, danas su se dogodile i jako dobre stvari. Nazvala me gospođa Pepelnik. Ono što najviše volim kod gospođe Pepelnik je to što je radosna i ohrabrujuća. Dobila je drugi upit od klinike u Rendsburgu, pored Kiela. Sjever. Klinika nije tako velika kao ona u Oldenburgu, no i dalje je prilično velika. Mislim da sam previše loša za obje. Gospođa Pepelnik se ne slaže, no ona je uvijek jako draga i ljubazna… <3 Lin ju je obavezno htio upoznati jer je totalni Attention-Seeker… Napravio je selfie i poslao ga gospođi Pelenik. Joj Lin… It’s really not the right time for that…

Nisam znala što napraviti.

Hmmm… tko ima najviše iskustva od svih?

Moji anđeli iz Wismara. Poslala sam im poruku i nazvali su me. To je bilo jako lijepo od njih… Osjeti se da su zaista tu za mene. Zaista. Ne samo iz pristojnosti. Ne. Zainteresirani su za mene. Najljepša hvala mojim VIP anđelima!

Obavit ću oba razgovora i vidjeti hoću li dobiti posao. Kada samo ne bih bila tako sramežljiva…

Uvijek se iznova pitam: što radim u tijelu odrasle osobe?

Dur dur d’etre bebe…