Danas je bio predivan dan. Jutros sam otišla u praonicu rublja. Čim sam vidjela gospođu kroz prozor, znala sam – ona je rumunjka. Ušla sam i govorila njemački. Ispravno je napisala moje ime – ok, 100% rumunjka, ali nisam ništa rekla. Onda je imala pitanje prema kolegi. Došao je kolega i … da. Centar za pranje pripada rumunjskoj obitelji. Ponovno sam objasnila dami na rumunjskom jeziku, zašto ne bi trebala prati svoju bijelu košulju i crne traperice. Onda je željela…
Danas je bilo jako lijepo. Divan doručak. Pažljivo sam odabrala kriške od sira. Camembert. Emmentaller. Hmmm … što je to … hmm s paprom … Odjednom sam osjetila ruku na moju stražnicu . Okaaaaay. Pogled natrag. Nitko. Onda dolje … 2 velike tamne oči traže nešto od mene. “Mogu li vam pomoći malo?” “Možete li mi dati maslac?” Djevojčica, oko 3 godine, htjela je maslac, ali je stol bio previsok za nju. “Samo jedan?” I dala sam joj dva. Uzeti…
Danas je bilo kratko. Prevodila sam blog do 2.30 sata. Kad sam se pripemala na ispit, jedva sam imala vremena za to. Samo sam pisala … Otišlao sam u Blankenese, kako je preporučio g. Grigorov. Ali … kao i uvijek. Nešto što sam morala učiniti pogrešno. I izgubila sam se. “Uhm…I don’t think we’re in Hamburg anymore, Lin. I’m starting to wonder if this is still Germany.” Poslali smo gospodinu Karbowniku poruku I on nam je pomogao. Hvala @ gospodinu…
Danas smo se odvezli u Lüneburg. U pozadini možete vidjeti tipične Hanseatske kuće … Vipovi iz Wismara su mi rekli o tome. Lüneburg je mali i nema toliko atrakcija, no grad je po sebi vid. Podsjetio me na Schwerin i Wismar. Na sjeveru se nalaze mnoge male dragulje koje okružuju biser Sjevera. Lüneburg je lijep. Stvarno lijep. Kupila sam nešto za svoj budući stan. Stajat će kraj vrata i tamo ću ostaviti svoje ključeve. Hehe. Na temu “hrana”. Htjela sam…
Danas je bilo vrlo kratak dan. Napokon sam morao završiti prijevod. I ja sam to učinio. Žao mi je zbog pogrešaka, guys, ali nije lako pisati na 3 jezika. A vrijeme je kratko. Blog je procurio: O morala sam se požuriti. Upravo sam otišlao na kratku šetnju. Od središnjeg kolodvora do izložbene dvorane.
Danas je bio lijep dan. Odvezli smo se u Bremen. Grad je bio lijep, ne suviše uski, ne (previše) prljav, priroda, lijepe zgrade i voda. Bremen me podsjeća na Dresden. Ono što nisam znala je da Lin ima i svuda svoje rođake … Ohhh njegova obitelj je posvuda. Ali danas je također predstavljala značajan tren u našim životima. Dok smo prolazili kroz Schnoorviertel, upoznali smo 4 nova buddys. Rekli su da nije normalno da uvijek prolazimo sami kroz Njemačku ……
Danas je bilo jaaaako ukusno. Htjela sam obavezno posjetiti Chocoversum prije nego moji dani na sjeveru završe i to sam danas i napravila. CHOCOVERSUM. Ljudi, ako dođete u Hamburg, obavezno posjetite Chocoversum!! I karte kupite 24 sata prije (možete i online) – tako je jeftinije. Napravila sam svoju vlastitu čokoladu. S hrskavim… nešto te čilijem i soli. OBOŽAVAM čili i čokoladu. Legendary combo. Njammm. Zatim sam posjetila knjižaru Thalia I NISAM KUPILA NI JEDNU KNJIGU. VIP-jevi, čujete li? Ni jednu…
Razmišljala sam neko vrijeme bih li trebala spomenuti moj rođendan ovdje. No, tada sam se sjetila da sam na početku bloga napisala da imam 24 godine. Ne više. 😀 Kiša je padala cijeli dan. Željela sam proljeće i zaboravila da je kiša dio njega. No, unatoč tome… sretna sam. Najvažnije osobe u mom životu čestitale su mi rođendan; znam da postoje 3-4 osobe na koje se mogu osloniti. I to je dovoljno. Certa Ppl <3 su mi naravno također čestitali…
Stiglo je proljeće! Danas je dan bio prilično kratak… otišla sam u šetnju i zatim sam samo čitala… Ah! Opet sam otišla u Karo Fisch… njammmm…
Danas je bio lijep dan. Except for Lunch. Baš sam htjela jesti u Running Sushi Restaurant… i sudeći po Googlu, Sushi Circle je jako jako dobar. Krivo. Najgore sushi iskustvo ever. Note 5. No, danas su se dogodile i jako dobre stvari. Nazvala me gospođa Pepelnik. Ono što najviše volim kod gospođe Pepelnik je to što je radosna i ohrabrujuća. Dobila je drugi upit od klinike u Rendsburgu, pored Kiela. Sjever. Klinika nije tako velika kao ona u Oldenburgu, no…
Danas je cijeli dan padala kiša. Ipak, otišla sam u šetnju. Htjela sam još jednom vidjeti luku. Kada sam stigla do nje, netko je na saksofonu počeo svirati „Nearer My God to Thee“. To mi se učinilo jako prikladnim jer sam htjela reći “zbogom” dvorani Elbphilharmonie i luci. Smiješno. Zatim sam se vratila…i ponovo… me je čekalo pakiranje. Nisam to htjela. Jednostavno tako. Nisam više mogla. Sjela sam na krevet i buljila u vrata kao da čekam da netko dođe…
Jučer nisam ništa napisala. So sue me 😛 No, samo sam otišla u šetnju i to je bilo sve. Danas sam imala razgovor za posao s direktorom klinike u Rendsburgu. Gospođa Pepelnik je već sve pripremila i detaljno mi objasnila postupak – s kim moram razgovarati, kamo moram ići itd. To mi je bilo vrlo korisno jer sam ionako bila nervozna. Odvezla sam se u Rendsburg te sam prošetala od glavnog kolodvora do bolnice. To je trajalo oko 15 minuta….
Stvarno mi je žao što više nisam svakodnevno pisala. Teško je, stalno sam na putu. Draga gospođa Pepelnik mi je još jedanput objasnila put. Što moram napraviti. Gospodin Karbownik me je jako dobro pripremio za razgovore za posao. Što da kažem… Certa je savršena. Zaista. Oldenburg je jedan jako stari grad. Ili sam tako barem mislila. No, stanovnici me podsjećaju na Aachen i na to područje. A ako ste pročitali blog…da. Sve znate. Otišla sam u kliniku. Pričekala sam pred…
Razgovarala sam s majkom. S anđelima iz Wismara. S njihovim sinom. S mojim VIP-ovima. Osjećam se dobro ovdje. U Hamburgu. Na sjeveru. Razmišljam još samo o profesoru iz Rendsburga. I kolegici koja je rekla da bi bili tužni ako bih odbila radno mjesto. No, ja nisam dobra… vjerojatno su im hitno potrebni ljudi… Oba radna mjesta. Za mene. Doktorat. Sve što sam željela. Prije. No, kao što je rekla moja dama… naše se potrebe mijenjaju. Ponekad u sekundi. Nazvao me…
Schon seit der Hospitation wusste ich, dass die Kollegen nett sind. Dann habe ich K und B kennengelernt, die sind AÄ. Am Donnerstag, nachdem ich dem Professor die E-Mail geschickt habe, K und A (auch AÄ) haben mich angerufen. Dann gibt es M, sie ist auch AÄ, J, sie ist FÄ und Linn, auch AÄ. Wir haben auch eine PJ-Studentin, S. Die OÄ sind Herr R, Frau K, Frau Z und Frau D. Ich hoffe, ich habe niemand vergessen. Genau….
Was soll ich sagen, you guys. Ich bin angekommen. Ich bin im Norden, zu Hause. Weniger als 100 km von Hh, ich habe Ostsee, Nordsee ist auch ziemlich nah, ich habe Fisch, Meeresfrüchte, Seevögel… deutliche Sprache, die Menschen hier sind ruhig… Die Wohnung ist ganz toll. Aber ein bisschen entfernt… alles wird besser nachdem ich mein Auto endlich kriege, glaube ich. Auch für die Kolleginnen. Wenn die mich nicht abhoöen können, dann muss ich um 4.40 Uhr aufstehen, um um…
Wenn Sie wie ich sind und aus einem Land kommen, wo die Med-Studenten fast nichts Praktisches machen, dann werden Sie diesen Posten sehr gut verstehen. Ich war mir ganz sicher, dass ich am Anfang manche Probleme wegen meinem Mangel an praktischen Fähigkeiten haben werde. Deswegen sagte ich dem Professor schon seit unserem ersten Gespräch, dass ich fast nichts tun kann. Er erwartete das schon und sagte es Bescheid. Gut. Als Assistenzarzt in Deutschland soll man Zugänge legen und Blut abnehmen….
In letzter zwei Wochen habe ich Kreißsaal begonnen. Die erste Woche war nicht so gut. Aber letzte Woche war besser… ich war da mit M. Ich hatte so eine große Angst vor ihr. Sie wird ihre Facharztprüfung nächstes Jahr ablegen. Sie und B. Aber die hat mir alles gezeigt und erklärt und noch mal erklärt. Ich mag M. In letzter 2 Tagen habe ich einige Patientinnen allein untersucht. Natürlich kam sie am Ende zu korriegieren und mir helfen, aber sie…
Lin wollte unbedingt Kiel Certa kennenlernen. Wir haben mit @Frau Naujoks geredet und wir fuhren dorthin. Um 16.45 kamen wir da an. Das Gebäude ist groß und Certa ist am 3. St. Ich konnte unsere liebe Frau Naujoks nicht finden und wir gingen einfach in einem Büro rein. Da gab’s einen Mann: Herr Schuldt. Er sah mich und kam schnell zu uns. “Hallo. Ich bin C. Ähm…” Lin wollte unbedingt was sagen, aber es war zu früh und der Mann…
Certa Mislim da cijelo iskustvo zasigurno nije bilo tako sjajno da Certa tim nije uvijek bio tamo. G. Karbownik, gospođa Stade, g. Grigorov su stalno bili na raspolaganju kad mi je trebalo nešto. Često su pitali je li sve u redu, imam vrlo jasna objašnjenja glede stana, prijevoznih sredstava i škole. Iskreno, osjećala sam se kao da imam veliku njemačku obitelj … “Sigurnost” najbolje bi to moglo opisati. Tijekom tog vremena srela sam mnogo novih ljudi. Neki su stigli sami,…